Nekada Burma, danas Mjanmar

Zemlja o kojoj se malo zna, malo piše, najsiromašnija u jugoistočnoj Aziji, sa slabom ekonomijom i infrastrukturom, ali bogata, bogata istorijom, kulturom, autentičnoću, tradicionalnim životom, toplinom ljudi, mirom i neverovatnom energijom koja se prostire kroz hiljade hramova. I baš takva vas obori s nogu.

Kada odete na putovanje u Burmu, na prvi pogled tu su loši putevi, stare kuće i automobili čija je godina proizvodnje nepoznata. Truckajuci se do centra grada pažnju privlače prizori pored puta i znakovi na burmanskom prelepom pismu. Burma je turistički slabo posećena, pa su oči lokalaca uvek uprte u stranca, može proći ceo dan da ne vidite nijednog turistu, što je danas priznaćete retkost.

Najveći grad Jangoon, do 2006. godine i prestonica, spoj je tradicionalnog i možemo reći modernog, onog što su Britanci izgradi u periodu kada su kolonizovali ovu oblast. Ali svakako najveću pažnju privlače veličanstvene pagoda koje su rasprostranjene po celom gradu i najčešće su zlatne boje, pa je nemoguće ne uočiti ih. Kako je Budizam prožet kroz celu istoriju zemlje, i kako je praktikovan od strane većine stanovništva, pagoda su pune tokom celog dana, i budističkih monaha ima na svakom koraku. Dve najsvetije su Shwedagon pagoda, jer se veruje da se u njoj nalazi nekoliko dlaka Budine kose, i Sule pagoda, za koju se veruje da je izgrađena za vreme Budinog života (pre oko 2500 godina).

Ulice grada su pune života, raznih šarenih prodavnica, pijaca, ulične hrane. Prodaje se sve i svuda, ali ono sto privlači najveću pažnju jesu mali štandovi na kojima se prodaje *kun-ya* što za lokalce predstavlja ‘žvakaću gumu’, iako više podseća na cigaru. Kun-ya se pravi tako što se na list betela prvo namaže pasta od limete, a zatim stavi araka orah i osušeni duvan, pa se savije kao sarmica, i nakon toga je spremna za konzumaciju. Ovo je i razlog zašto su lokalnim stanovnicima zubi,kao i usta i usne,  tamno crvene/bordo boje a to je jedna od prvih stvari koja zapadne za oko po dolasku u Mjanmar. Vise od 1/3  stanovnistva redovno konzumira kun-ya, govoreći da je to u njihovim venama, i deo njihove kulture, jer se ovaj proizvod koristio vekovima unazad.

Mandalay, drugi najveći grad u Mjanmaru, i kako vole da ga zovu ‘neuništivo srce Mjanmara’. Važan religiozni centar, i kuća za hiljade monaha, i naravno stotine pagoda.  Bele, svete pagode u kojima se gubite koliko su velike. Tu se može videti još tradicionalni život nego u Yangonu, naselja na obalama reke, u kojoj peru veš i neretko se kupaju. Male, drvene kuće, prodavnice i hrana koja se sprema van. Nedaleko od Mandalaya sa druge strane reke nalazi se selo Mingun, koje je obavezna stanica svima koji posete Mandalay.

I naravno prva stvar na koju pomislimo kada čujemo Burma, jesu hiljade hramova koji se prepliću sa zelenilom na obali reke Irrawady u mestu zvanom Bagan. Stari, kraljevski grad koji je vrhunac dostigao između 11-13. veka kada je na njegovoj teritoriji izgradjeno preko 10.000 hramova, od kojih je danas ostalo nešto više od 2000. Koliko god ih videli uvek ima neki skriveni, i uvek ima neki iza, i dokle god pogled seže u daljinu vide se vrhovi.  Povezani uskim prašnjavima putevima, koji omogućuju da se čovek izgubi u lepoti i ukrasima hramova i da se po sto puta zapita da li sanja.

Jedno od najlepsih mesta na svetu zasigurno.

Bagan je stari grad, ali ima da ponudi nesto novo, nesto neviđeno, jedinstveno a njegovi veličanstveni hramovi dalje stoje i čuvaju mir i energiju koja je davno proneta kroz Bagan.

Katarina Ivanović